Od 2009, narednih sedam godina mnogo sam sanjala jednu osobu, dva sna drzim u secanju, prvi, kada smo se, bezeci od vlasti jednog totalitarnog sistema u dalekoj buducnosti, koji nam je branio da budemo zajedno, spustali tunelima u obliku tobogana, drzeci se za ruke i drugi, kada sam ga, stigavsi u njegov grad, cekala u njegovoj sobi i videla meni poznatu odecu koju nosi i mogla da je dodirnem I kada se pojavio na vratima, tiho sam rekla: "Ne plasi se, ja sam unutra." Oba su snova imala radnju dovoljno dugu za dve kratke price. Stalno sam imala nevolje s telefonom jer me bilo zao da uklonim stare poruke.