Podjednako je podesno da se jedna vrsta zatočeništva predstavi nekom drugom, kao i da se bilo šta što stvarno postoji predstavi nečim što ne postoji. (Danijel Defo)

http://en.wikipedia.org/wiki/Midsomer_Murders

Moram to ponizno priznati, dragi zemljače, oduvek sam pucao od taštine. Ja pa ja, bio je refren mog cenjenog života, i on se čuo u svemu što sam govorio. Nikad nisam mogao da govorim a da se ne hvalim, naročito ako sam to činio sa upadljivom nenametljivošću koja mi je bila svojstvena. U životu sam, istina, uvek bio slobodan i moćan. Naprosto, osećao sam se slobodnim u odnosu na svakog iz odličnog razloga što sam mislio da mi niko nije ravan. Oduvek sam smatrao da sam pametniji od svih, to sam već rekao, ali i osetljiviji i veštiji, bio sam sjajan strelac, nenadmašan vozač, najbolji ljubavnik. Čak i u oblastima u kojima sam lako mogao da se uverim u svoju inferiornost, kao u tenisu na primer, gde sam bio tek pristojan partner, bilo mi je teško da verujem da ne bih nadmašio prvoplasirane, da sam samo imao vremena da vežbam. U sebi sam video samo svoju nadmoć, i to je bio razlog moje dobronamernosti i vedrine. Kad sam se bavio drugima, bilo je to iz čiste nadmenosti, sasvim slobodno, i zasluga je bila isključivo moja: peo sam se za jedan stepen u ljubavi koju sam osećao prema sebi.

Živeo sam dakle od danas do sutra bez ikakvog kontinuiteta osim onog ja-ja-ja. Od danas do sutra žene, od danas do sutra vrlina ili porok, od danas do sutra, kao psi, ali svakog dana, čvrst na braniku, stajao sam ja. Išao sam tako po površini života, u rečima na neki način, nikad u stvarnosti. Sve te jedva pročitane knjige, ti jedva voljeni prijatelji, ti jedva upoznati gradovi, te jedva obgrljene žene! Sve sam činio iz dosade, ili rasejanosti. Bića su išla za mnom, htela da se zakače, ali nije bilo ničeg, i to je bila nesreća. Njihova nesreća. Jer, ja sam zaboravljao. Jedino sam se sećao sebe.

Nije moje srce tvrdo, daleko od toga, začas se raznežim, a i lak sam na suzama. Samo što se moji zanosi uvek okreću ka meni, a moje nežnosti vežu za mene.
(A. Kami, Pad)

http://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Statesman

Sergei Ilnitsky

"Ajnštajn se može prepevati"

(Razgovor s pesnikom Brankom Miljkovicem povodom njegove dve najnovije knjige pesama: Poreklo nade i Vatra i nista)

-Ko je nas najveci savremeni pesnik?
-Nesumnjivo Vasko Popa.

-Postoji li za vas poetska formula sveta? Ako postoji recite je.
-Sve istinske formule sveta su poetske. Cesto buljim u Ajnstajnove formule i verujem da se i one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: "Covekov put vodi kroz sumu simbola." Moja formula: "Reci su moci okvir sveta. Sve sto se desava, desava se na podrucju jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama."

-Ima li pesnika koji pise onako kako biste vi zeleli da pisete?
-Ne. Treba sve drukcije i ponovo reci. Poeziju treba procistiti. Nema pesnika koga ne bih ispravio. Ono sto mi kod najveceg broja pesnika smeta jeste nedovoljna sazetost. Vaska Popu, pored ostalog, cenim upravo zbog te sazetosti. Samo ono sto je sazeto, ne moze se ponovo opevati.

-Da li je poezija "neprekidna svezina sveta"?
-Usvajam valerijevsku definiciju: "Poezija je patetika uma."

-Filosofija delegirana u poeziju, je li nuzna, funkcionalna?
-Savremena refleksivna poezija pretpostavlja misao oslobodjenu racionalistickih ekssplikacija, misao u odsustvu razuma, cistu i slobodnu misao. Posle nadrealista, misao je istinski zapevala.

-Kakve su vase veze sa nadrealizmom?
-Rodbinske. Sebe smatram unukom nadrealista. Pokusavam da u svom pesnickom postupku izmirim simbolicku i nadrealisticku poetiku.

-Da li po vasem misljenju literatura ide ispred kulture?
-S obzirom da smo, ranije kao i danas, imali literarnih ostvarenja ciju punu vaznost ne shvatamo, kojima nismo dorasli, ja bih rekao da je kod nas literatura jos uvek iznad opsteg kulturnog nivoa. Medjutim, po pravilu, kultura bi trebalo da prethodi literaturi, kao visi oblik njene materijalne baze.

-Vi u svojoj prvoj knjizi ("Uzalud je budim", 1957) imate stih koji, ako se tacno secam, glasi: "Sve sto imamo to su nase reci." Ako biste morali da budete lisenbi svih reci sem jedne, koju biste rec odabrali?
-Odabra bih jednu prejaku rec, kadru da iz sebe ponovo stvori citav recnik.

-Koja je to rec?
-Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je poklon za nebo.

- Znaci "Tako reci jedna drugu izmisljaju", koko to vi kazete u pesmi "Kritika metafora" (zbirka "Poreklo nade")
-Da, upravo je tako.

-Moze li se na nasem jeziku ispevati velika poezija?
-Na svakom se jeziku moze pisati velika poezija. Ne postoje veliki i mali narodi, ne postoje veliki i mali jezici. Postoje veliki i mali poesnici.

-Koje dve pesme u nasoj ranijoj poeziji smatrate najlepsim?
-Santa Maria della Salute Laze Kostica i Mozda spava Vladislava Petkovica Disa.

-Moze li poezija pomoci...?
-Poezija ne pomaze, poezija miri.

-Sta vas je, koji momenat iz zivota okrenuo ka poeziji?
-Rano osecanje nemoci pred svetom nagnalo me je u poeziju. Covek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: ili da oseti svoju nistavnost ili da se divi. Divljanje nas izjednacuje sa onim cemu se divimo. Poeziju sam poceo da pisem iz straha.

-Sta vas je navelo da knjizi date naslov "Vatra i nista"?
-Mudra uspomena na mracnog pesnika iz Efesa. Zasnivajuci poeziju na heraklitovski shvacenom ontosu, pokusao sam da izbegnem eleacanski apsurdnu zamrznutost koja se, recimo, javlja u mojim "Tragicnim sonetima".

-U kom okviru ste pokusali da otelotvorite heraklitovsko shvatanje pevanja i misljenja?
-U okviru klasicnog mita o vatri i ptici: Zar-ptici.

-Koji ciklus iz svoje posledje knjige "Vatra i nista" smatrate najboljim?
-Ne samo ja, vec i drugi drze da je najuspeliji Utva zlatokrila. U tom ciklusu su ocigledna moja nastojanja da izgradim poeziju na nacionalnim simbolima.

-U cemu je bila snaga tih simbola?
-Njihova snaga bila bi u tome da odraze jedno procisceno narodno iskustvo i da svojom sugestivnoscu sudbinski preurede narodnu uobrazilju. Vlastiti sistem simbola moze se izgraditi samo na vlastitoj nacionalnoj masti. Ukoliko se to ne uradi, nikada se necemo moci osloboditi tutorstva helensko-rimske, romanske simbolike koja ne odgovara dublje paganskoj osnovi naseg senzibiliteta.

-U knjizi "Poreklo nade" imate ciklus pesama koji se zove "Kritika poezije". Neuobicajeno, zar ne?-U tom ciklusu pokusao sam da pravim poeziju od njenih nedostataka.

-Sta spremate u ovom trenutku?
-Sa Misom Nikolicem prevodim stihove Mandelstama i Hlebnjikova. Pored toga, pripremam bibliofilsko izdanje svojih stihova s ilustracijama R.Stevica Rasa.

-Mislite li da ce covekov prodor u kosmos naci odjeka u poeziji? I zasto ga vec nije nasao?
-Verovatno. Samo, pesnici su jos uvek pod uticajem tragicnog Ikarovog leta.

-Kakvo ste detinjstvo imali?
-Tuzno, ratno...

-Kada ste se najvise uplasili?
-Samo jednom, kad mi se ucinilo da vise necu napisati ni jednu pesmu.

-Sad jedno savremeno pitanje, ali izvan umetnosti: idete li na fudbalske utakmice?
-Ne.

-Da li ste nesto zaboravili u zivotu?
-ZAboravio sam mnogo toga. Pisem pesme da bih se setio sta sam sve to imao.

-Da li biste voleli da ponovo ucite da hodate i govorite?
-Uvek se nanovo ucim uspravnom hodu i govoru.

-Sta vas nervira u zivotu?
-Sporost.

-Ka bi na vama izvrsili takozvano biolosko smrzavanje i probudili vas kroz dvadeset godina, sta biste ucinili u tom trenutku?
-Trazio bih da me ponovo zamrznu!

-Vasa omiljena poslovica?
-"Praznu glavu vetar nosi."

-Sta mislite o vremenu-sudiji?
-Vreme je lazno, ali sud njegov je istinit.

-Da li biste hteli jos nesto da nam kazete o svojoj poeziji?
-Mogao bih da kazem jos mnogo stosta, ali mislima da to nije potrebno. Svako objasnjenje je uslovno i nije jedino. Ono sto je pesnik zeleo reci u pesmi, ni priblizno ne iscrpljuje njen smisao. Svaki bi pesnik mogao da kaze za sebe: Ko sam ja da govorim o svojoj poeziji.

-Zasto ste svoju knjigu "Vatra i nista" posvetili kriticaru Petru Dzadzicu?
-Za svaki slucaj...

-Kazite jedan svoj stih...
-"Hoce li sloboda umeti da peva kao sto su suznji pevali o njoj."

-Koja je umetnost, za vas, najveca?
-Igra na trapezu.

-Sta mislite o buducnosti poezije?
-Sve sto je ljudsko ima svoju buducnost. Buducnost poezije je buducnost coveka. O propasti poezije govore oni koji se plase progresa.
http://alas.matf.bg.ac.rs/~mm03007/BrankoMiljkovic.html#_Toc479683279

"Most sweets were four ounces a penny, and there was even some stuff called Paradise Mixture, mostly broken sweets from other bottles, which was six. Then there were Farthing Everlastings, which were a yard long and couldn't be finished inside half an hour. Sugar mice and sugar pigs were eight a penny, and so were liquorice pistols, popcorn was a halfpenny for a large bag, and a prize packet which contained several different kinds of sweets, a gold ring, and sometimes a whistle, was a penny. You don't see prize packets nowadays. A whole lot of the kinds of sweets we had in those days have gone out.There was a kind of flat white sweet with mottoes printed on them, and also a kind of sticky pink stuff in an oval matchwood box with a tiny tin spoon to eat it with, which cost a halfpenny. Both of those have disappeared. So have Caraway Comfits, and so have chocolate pipes and sugar matches, and even Hundreds and Thousands you hardly ever see. Hundreds and Thousands were a great standby when you'd only a farthing. And what about Penny Monsters? Does one ever see a Penny Monster nowadays? It was a huge bottle, holding more than a quart of fizzy lemonade, all for a penny."
G. Orwell, Coming Up for Air