Sunday, November 29, 2009
Wednesday, November 25, 2009
Tuesday, November 24, 2009
Wednesday, November 18, 2009
Friday, November 13, 2009
Thursday, November 12, 2009
Monday, November 9, 2009
pa Balzak, naravno
"Nesreca je budna dok on spava, rece ona u sebi."
'Trouble wakes while he is sleeping,' she said to herself.
-> www.archive.org/details/eugeniegrandet00balz
'Trouble wakes while he is sleeping,' she said to herself.
-> www.archive.org/details/eugeniegrandet00balz
Sunday, November 8, 2009
Wednesday, November 4, 2009
Tagore
71
Dan jos nije minuo, godisnji vasar nije jos zavrsen, vasar na obali.
Pobojah se da sam procerdao svoje vreme, da sam stracio svoju poslednju aspru.
Ali ne, brate, meni jos uvek nesto preostaje.
Usud me nije sasvim opljackao.
Kupovina i prodaja je prosla. Novac su obe strane pokupile,
vreme je da i ja krenem doma.
Ali, dizdaru, trazis li svoju nagradu?
Ne boj se, ostalo je i za tebe nesto.
Usud me nije sasvim opljackao.
Zatisje vetrova preti burom, niski oblaci na zapadu ne slute nista dobro.
Umukla reka ceka na vetar. Zurim da je predjem pre nego sto me zatekne noc.
Skelaru, trazis svoju nagradu!
Da, brate, preostalo mi je jos nesto.
Usud me nije sasvim opljackao.
Kraj puta pod drvetom sedi prosjak. Avaj, posmatra me sa bojazljivom nadom!
Misli da san sakupio bogat pazar.
Da, brate, jos uvek mi preostaje nesto.
Usud me nije sasvim opljackao.
Noc postaje crna, drum osamljen. Svici svetle u liscu.
Ko si ti koji me tajno pratis necujnim korakom?
Ah, znam, namera ti je da mi otmes svu zaradu.
Necu te razocarati!
Jer meni uvek jos nesto preostaje; usud me nije sasvim opljackao.
Oko ponoci stigoh kuci. Ruke su mi prazne.
Ti me ocekujes na vratima sa zebnjom u ocima, nema, bez sna.
Kao plasljiva ptica poletela si mi na grudi u silnoj ljubavi.
Da, da, Boze, jos mnogo ostaje. Usud me nije sasvim opljackao.
31
Moje srce, ptica divljine, naslo je svoje nebo
u tvojim ocima.
One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njihovo
osamno bespuce.
Pusti me samo da delim njegove oblake, da sirim
krila u sjaju njegovoga sunca.
41
Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla oktriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.
48
Dragana, oslobodi me veza svoje slasti! Ni kapi vise tog vina od poljubaca.
Ova magla od teskog tamjana gusi mi srce.
Otvori vrata i propusti jutarnji zrak.
Izgubljen sam u tebi, zarobljen u zagrljaju tvoje neznosti.
Oslobodi me svoje drazi, i povrati mi hrabrost da ti ponudim svoje slobodno srce.
33
Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju
Uhvacena sam kao ptica koja je zalutala.
Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo i ogolelo.
Pokri ga svojim sazaljenjem, dragane, i oprosti mi ljubav moju.
Ako me ne mozes voleti, dragane, oprosti mi moj bol.
Ne gledaj me prezrivo iz daljine.
Povuci cu se u svoj kut i sedeti u mraku.
Obema rukama pokricu svoju golu sramotu.
Odvrati svoje lice od mene, dragane, i oprosti mi moj bol.
Ako me volis, dragane, oprosti mi moju radost.
Ako moje srce ponese bujica srece, ne smej se mom opasnom zanosu.
Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje, ako ti kao boginja poklonim svoju milost, podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.
11
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Neka ti je i kosa raspletena, i razdeljak zamrsen, i jelek otpucen, sta to mari.
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Dodji hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane, jer je rosa pala, ako se prstenovi oko tvojih nogu rasire, ako biser poispada iz tvoje grivne, sta to mari.
Dodji hitrim koracima po travi.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Jata zdralova dolecu sa dalekih obala, i vetar duse na mahove preko pustinje.
Preplasena marva bezi pojatama u selu.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Zalud uzizes zizak na stolu radi svoga gizdanja - drsce i gasi se na vetru.
Ko vidi da na kapcima tvojim nema crnila?
Oci su tvoje tamnije od tmurnih oblaka.
Zalud uzizes zizak na stolu radi svoga gizdanja - drsce i gasi se na vetru.
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Ako venac za kosu tvoju nije jos ispleten, sta mari; ako lancic oko tvoga lakta nije zapucen, neka ga.
Nebo je pokriveno oblacima - pozno je.
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
35
Da te ne bih lako poznao, igras se sa mnom.
Zasenjujes me munjama svog smejanja, da bi sakrila suze svoje.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne kazes rec koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmices mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomesao sa mnogima, stojis odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne ides putem kojim bi trebalo.
Tvoj zahtev je veci od od prohteva drugih, zato cutis.
Pritvornom ravnodusnocu ne hajes za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne uzimas sto bi trebalo.
32
Reci mi, je li sve to istina, dragane, reci mi, je li sve to istina?
Kada ove oci sipaju munje, tamni oblaci u grudima tvojim odgovaraju burom.
Je li istina da su moje usne slatke kao razvijen pupoljak prve ljubavi?
Oklevaju li uspomene minulih majskih noci u mojim udovima?
Treperi li zemlja, kao harfa u pesmama, kada je moja stopala dodirnu?
Je li istina da iz ociju noci kaplje rosa kada se pokazem, i da se zora veseli kada obavije moje telo?
Je li istina, je li istina da je tvoja ljubav lutala kroz vekove i svetove trazeci mene?
I kada si me nasao, da je tvoja duga ceznja nasla svoje krajnje spokojstvo u mom neznom govoru, u mojim ocima i usnama, i mojoj bujnoj kosi? Je li istina da je tajna beskonacnosti ispisana na mom malom celu?
Reci mi, o dragane, je li sve to istina?
26
"Sve sto daju tvoje darezljive ruke primam. Inace ne molim ni za sta."
"Da, da, poznajem te, skromni prosjace, trazis sve sto neko ima."
"Ako ima za mene koji izgubljeni cvetak, ponecu ga u svom srcu."
"Ali ako ima trnja?"
"Trpecu."
"Da, da, poznajem te, skromni prosjace, trazis sve sto neko ima."
"Kada bi samo jednom htela da podignes svoje ljupke oci k mome licu, moj bi zivot bio zasladjen i posle smrti."
"Ali ako bi pogled njihov bio svirep?"
"Pustio bih ga da probode moje srce."
"Da, da, poznajem te, skromni prosjace, trazis sve sto neko ima."
30
Ti si vecernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
Ceznjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas u mojim beskonacnim snovima!
Tvoja su stopala ruzicasto rumena od ognja mog ceznjivig srca, ti koja znjes moje vecernje pesme!
Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zarcnio sam oci tvoje, stalna gosco u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mreze svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas u mojim besmrtnim snovima!
22
Kad minu pored mene brzim koracima, dodirnu me rub njenih haljina.
Sa nepoznatog ostrva jednog srca zapahnu me iznenada topli dah proleca.
Leprsanje jednog letimicnog dodira taknu me, i u magnovenju se izgubi kao otkinuta liska cveta koju goni vetar.
Na moje srce pade kao uzdah njenog tela i njenog srca.
Dan jos nije minuo, godisnji vasar nije jos zavrsen, vasar na obali.
Pobojah se da sam procerdao svoje vreme, da sam stracio svoju poslednju aspru.
Ali ne, brate, meni jos uvek nesto preostaje.
Usud me nije sasvim opljackao.
Kupovina i prodaja je prosla. Novac su obe strane pokupile,
vreme je da i ja krenem doma.
Ali, dizdaru, trazis li svoju nagradu?
Ne boj se, ostalo je i za tebe nesto.
Usud me nije sasvim opljackao.
Zatisje vetrova preti burom, niski oblaci na zapadu ne slute nista dobro.
Umukla reka ceka na vetar. Zurim da je predjem pre nego sto me zatekne noc.
Skelaru, trazis svoju nagradu!
Da, brate, preostalo mi je jos nesto.
Usud me nije sasvim opljackao.
Kraj puta pod drvetom sedi prosjak. Avaj, posmatra me sa bojazljivom nadom!
Misli da san sakupio bogat pazar.
Da, brate, jos uvek mi preostaje nesto.
Usud me nije sasvim opljackao.
Noc postaje crna, drum osamljen. Svici svetle u liscu.
Ko si ti koji me tajno pratis necujnim korakom?
Ah, znam, namera ti je da mi otmes svu zaradu.
Necu te razocarati!
Jer meni uvek jos nesto preostaje; usud me nije sasvim opljackao.
Oko ponoci stigoh kuci. Ruke su mi prazne.
Ti me ocekujes na vratima sa zebnjom u ocima, nema, bez sna.
Kao plasljiva ptica poletela si mi na grudi u silnoj ljubavi.
Da, da, Boze, jos mnogo ostaje. Usud me nije sasvim opljackao.
31
Moje srce, ptica divljine, naslo je svoje nebo
u tvojim ocima.
One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njihovo
osamno bespuce.
Pusti me samo da delim njegove oblake, da sirim
krila u sjaju njegovoga sunca.
41
Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla oktriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.
48
Dragana, oslobodi me veza svoje slasti! Ni kapi vise tog vina od poljubaca.
Ova magla od teskog tamjana gusi mi srce.
Otvori vrata i propusti jutarnji zrak.
Izgubljen sam u tebi, zarobljen u zagrljaju tvoje neznosti.
Oslobodi me svoje drazi, i povrati mi hrabrost da ti ponudim svoje slobodno srce.
33
Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju
Uhvacena sam kao ptica koja je zalutala.
Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo i ogolelo.
Pokri ga svojim sazaljenjem, dragane, i oprosti mi ljubav moju.
Ako me ne mozes voleti, dragane, oprosti mi moj bol.
Ne gledaj me prezrivo iz daljine.
Povuci cu se u svoj kut i sedeti u mraku.
Obema rukama pokricu svoju golu sramotu.
Odvrati svoje lice od mene, dragane, i oprosti mi moj bol.
Ako me volis, dragane, oprosti mi moju radost.
Ako moje srce ponese bujica srece, ne smej se mom opasnom zanosu.
Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje, ako ti kao boginja poklonim svoju milost, podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.
11
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Neka ti je i kosa raspletena, i razdeljak zamrsen, i jelek otpucen, sta to mari.
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Dodji hitrim koracima po travi.
Ako rumenila s tvojih nogu nestane, jer je rosa pala, ako se prstenovi oko tvojih nogu rasire, ako biser poispada iz tvoje grivne, sta to mari.
Dodji hitrim koracima po travi.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Jata zdralova dolecu sa dalekih obala, i vetar duse na mahove preko pustinje.
Preplasena marva bezi pojatama u selu.
Gle, oblaci se na nebu gomilaju.
Zalud uzizes zizak na stolu radi svoga gizdanja - drsce i gasi se na vetru.
Ko vidi da na kapcima tvojim nema crnila?
Oci su tvoje tamnije od tmurnih oblaka.
Zalud uzizes zizak na stolu radi svoga gizdanja - drsce i gasi se na vetru.
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
Ako venac za kosu tvoju nije jos ispleten, sta mari; ako lancic oko tvoga lakta nije zapucen, neka ga.
Nebo je pokriveno oblacima - pozno je.
Kakva si da si, dodji; ne oklevaj pri oblacenju.
35
Da te ne bih lako poznao, igras se sa mnom.
Zasenjujes me munjama svog smejanja, da bi sakrila suze svoje.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne kazes rec koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmices mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomesao sa mnogima, stojis odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne ides putem kojim bi trebalo.
Tvoj zahtev je veci od od prohteva drugih, zato cutis.
Pritvornom ravnodusnocu ne hajes za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikada ne uzimas sto bi trebalo.
32
Reci mi, je li sve to istina, dragane, reci mi, je li sve to istina?
Kada ove oci sipaju munje, tamni oblaci u grudima tvojim odgovaraju burom.
Je li istina da su moje usne slatke kao razvijen pupoljak prve ljubavi?
Oklevaju li uspomene minulih majskih noci u mojim udovima?
Treperi li zemlja, kao harfa u pesmama, kada je moja stopala dodirnu?
Je li istina da iz ociju noci kaplje rosa kada se pokazem, i da se zora veseli kada obavije moje telo?
Je li istina, je li istina da je tvoja ljubav lutala kroz vekove i svetove trazeci mene?
I kada si me nasao, da je tvoja duga ceznja nasla svoje krajnje spokojstvo u mom neznom govoru, u mojim ocima i usnama, i mojoj bujnoj kosi? Je li istina da je tajna beskonacnosti ispisana na mom malom celu?
Reci mi, o dragane, je li sve to istina?
26
"Sve sto daju tvoje darezljive ruke primam. Inace ne molim ni za sta."
"Da, da, poznajem te, skromni prosjace, trazis sve sto neko ima."
"Ako ima za mene koji izgubljeni cvetak, ponecu ga u svom srcu."
"Ali ako ima trnja?"
"Trpecu."
"Da, da, poznajem te, skromni prosjace, trazis sve sto neko ima."
"Kada bi samo jednom htela da podignes svoje ljupke oci k mome licu, moj bi zivot bio zasladjen i posle smrti."
"Ali ako bi pogled njihov bio svirep?"
"Pustio bih ga da probode moje srce."
"Da, da, poznajem te, skromni prosjace, trazis sve sto neko ima."
30
Ti si vecernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
Ceznjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas u mojim beskonacnim snovima!
Tvoja su stopala ruzicasto rumena od ognja mog ceznjivig srca, ti koja znjes moje vecernje pesme!
Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zarcnio sam oci tvoje, stalna gosco u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mreze svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas u mojim besmrtnim snovima!
22
Kad minu pored mene brzim koracima, dodirnu me rub njenih haljina.
Sa nepoznatog ostrva jednog srca zapahnu me iznenada topli dah proleca.
Leprsanje jednog letimicnog dodira taknu me, i u magnovenju se izgubi kao otkinuta liska cveta koju goni vetar.
Na moje srce pade kao uzdah njenog tela i njenog srca.
39
Celo jutro pokusavam da ispletem venac,
ali mi cvetovi izmicu i ispadaju.
A ti sedis tu, i posmatras me krisom
iz kutova tvojih budnih ociju.
Pitaj one oci koje kuju mracne zavere
ko je tome kriv.
Pokusavam da pevam, ali uzalud.
Na usnama tvojim kradom drhti osmeh;
zapitaj ga zasto nije uspela pesma moja.
Neka ti usne pod zakletvom kazu
kako mi se glas izgubio u cutanju
kao pjana pcela u lotosovom cvetu.
Vece je,
i vreme da cvece zatvori casice svoje.
Dopusti mi da sedim pored tebe,
i da usne moje vrse posao
koji se moze vrsiti samo
u cutanju i u blagoj svetlosti zvezda.
Subscribe to:
Posts (Atom)
