Nove cipelice mi izgledaju prenezno i prekrhko i preromanticno da bih ih setala po ovom svetu.

Odlazeci na spavanje, zgrabila sam jednu mandarinu, oljustila je i usput ugasila svetlo, spremna da toj vocki uskratim postojanje u zadnjim svojim budnim trenucima. A cekalo me novo saznanje. Kao da culo vida oduzima culu okusa od svoje snage pa je sada, u mraku, ovo drugo moglo da zablista u svoj svojoj moci. Nikad ukusnija mandarina.

Smrzavam se nocu. A spavam savrseno sklupcano u pokusaju da me zakoni fizike zgreju. Preko zime cu onda morati da gradim iglo od cebadi.

Dva su mi se izraza dopala (u gradivu): 1. slatkoglasna ptica -ptica koja poje predivnim glasom je covek koji govori istovremeno lepe, korisne i razumne reci 2. fulmen oculorum-oci koje zasenjuju svetloscu groma, oci i pogled koji zraci, neprazan pogled koji otkriva da se iza njega nalaze dubine misli.

Devojcica je plakala, jedino sam ja znala zasto, a nisam znala kako da je utesim.

Previse sam mu rekla, ne umem da merim reci. Sad sam Ahilej koji je podigao svoju nogu uvis i pokazujuci na petu kaze: Znas, ovo je moje ranjivo mesto.

U 3:15 am sedele smo na prozoru banke. Neko iz obezbedjenja iz auta nas je pitao da li planiramo da obijemo banku. Odgovorila sam mu da razmisljamo o tome.

grad

Spremala sam danas Domentijana za fax. On je rekao da je ljubav majka svim dobrotama. To me podsetilo na, kada je Arman Dival, zaljubljen u damu s kamelijama-Margeritu Gotje, dobivsi obecanje ostvarenja te ljubavi, rekao pa uzviknuo u samom sebi:“Bio sam zadovoljan i sposoban da ucinim najbolja dela. S vremena na vreme bi mi srce zaigralo u grudima od radosti i ljubavi… Voleo sam sve ljude, i one koje nisam poznavao. Kako ljubav cini coveka dobrim!” A sada odoh da se druzim sa ljudima tamo gde raste jedna palma ziveci od muzike, u guzvi i dimu.

che gelida manina

Uvek sam se pitala koliko glasno moze da se slusa Nessun Dorma. Vecerasnja provera je dokazala da, uh, moze dosta. Ko u blizoj okolini ne voli Pavarottija, dobio je sansu da razmisli opet i da ga zavoli. Arije kao da su ugrizle jedna drugu za rep ( ali iz dragosti :) ) i bilo mi je zalosno da ih razdvajam. Jedna, miss veceri. Iz La Boheme. Grad je Pariz, godina je mozda 1830. Kada Rodolfo (on je pesnik i pisac) i njegova komsinica (ona je Mimi) zajedno u mraku potraze izgubljeni kljuc, on dodirne njenu hladnu ruku i peva: "Che gelida manina, se la lasci riscaldar" (What a frozen little hand, let me warm it for you) i pricaju jedno drugom svoje zivote. Ljubav. Jednostavno.

duso, bejbi...

Jedne noci citanje Tagorea i njegovog "Gradinara", druge noci bih htela kao Andersenov Kay nakon sto su komadici ogledala zavrsili u njegovom oku i srcu. Uzalud se trudim. Ostajem. Ne postajem.

najegzoticniji motivi

Oslikacu zidove kupatila i instalirati zvucnike u istom, tako cu se nagraditi za ispit.

zuto-zelena tvrdjava

Sve tri smo slusale padanje lisca. Mirna fascinacija.

nepovezanosti. divlja li (srce)? divljeg li srca!

trazis lice medju licima?

leto

Imala sam na sebi belu tajlandsku haljinu sa sitno izvezenim cveticima na rubovima, i indijsku rozu maramu, i sandale rimljanke; spojila sam kulture i civilizacije. Podigla sam maramu iznad glave i rekla:

-Vidi kako leprsa na vetru, kao u filmovima.

-Kako mi je drago sto si normalna-kazao je.

Pogledala sam ga. Imao je jarko crvene usne od ljubljenja. Nasmejala sam se tome, ne recima. A oci su zelene. Da se i nikad nije znalo za dve komplementarne boje i da svaka nijansa jedne ima svoju komplementarnu nijansu druge i da je to savrsen sklad, saznalo bi se tog trenutka. Jedan pas i jedno igraliste su prisluskivali razgovor.