Plamen vatre je zmajev dah koji pozajmljuje svetlost noci. Ogleda se ponosno u ocima ljudi (brojim ih do neke cifre). "Iskrice su zvezdice", sapuce neko iza mene.

Ukljucile su kamericu, taki i petra.
-Kako ste lepe! Kako ste lepe!
Savrsena lepota u nesavrsenom svetu.

Dobila sam na poklon zbirku pesama (opet), procitala je pred spavanje i onda dugo ostala budna u krevetu. Samo je srce lupalo i skakalo.
-Pssssst-rekla sam mu.

Trcanje po tek napadalom snegu u cetiri ujutru. I moja beretka razigrano trci sa mnom. Proveravam svako toliko plesu li nausnice i dalje ili odmaraju na nekom tajnom mestu novostvorene stazice u snegu. Grejes i maglis vazduh svojim dahom. Skripi sneg kao u pricama. Stisnute sake grle sarene rukavice. Zalim sto ne znam da dozivljaje, misli, osecanja, pretvaram u reci. Radujem se sto sam bila trkac.