Gotovo da mogu da zamislim jutrom Sunce kako zmireci na jedno oko zaviruje kroz pukotine na roletni i tada svetlost zapocinje svoje cudesno putovanje po mojoj sobi. Tanane figure zraka u prostoru uvek se preruse na zidu u niz tackica. Spustajuci se njime sa severa stize sve do mora iza koga se smestio Antib, grad koji se pokazao Moneu u svoj svojoj ljupkosti. A onda, izlazeci iz mora i utkajuci se u zavesu koja deli sobu, a nekih dana i trepereci po njenoj japanskim motivima prosaranoj povrsini, ovaj ce cudan karavan tackica da stvori tako dirljive slike u secanju da bi mi mnogi zavideli kada bi mogli da vide dalje od mog tela. Pre nego tackice isceznu negde oko ugla sobe, stavicu prste preko njih i reci kako nedodirljive mogu biti koliko god naklonosti ulila u dodir. Danas su u prolazu kao sutra i kao juce.

http://www.youtube.com/watch?v=EQEz16re1-w

http://www.youtube.com/watch?v=GOHb36KD5us

http://www.youtube.com/watch?v=SthisoeSjBM

http://www.youtube.com/watch?v=Bcev--pAmNQ

http://www.youtube.com/watch?v=JNDeOCFVh8g

Trailer: Finding Vivian Maier from John Maloof on Vimeo.

http://dearphotograph.com/

http://en.wikipedia.org/wiki/Tito_and_Me

Koudelka&Bresson

http://sleepwalkingintokyo.wordpress.com/category/tokyo-parks/

Martine Franck