"Gospodin Kejzi uze casu, ispi je i stavi pored sebe na policu nad kaminom. Onda rece:

-Nego, ne mogu a da ne mislim na naseg prijatelja Kristofera koji pravi...

Spopade ga smeh i kasalj, pa dodade:

-... pravi taj sampanj za one momke.

Gospodin Dedalus se glasno nasmeja.

-Je l' to Kristi? - rece. -Vise je prepredenosti u jednoj od onih bradavica na njegovoj celavoj glavi nego u copora lisaca.

On sagnu glavu, sklopi oci i, oblizavsi dobro usne, poce da govori glasom gostionicara.

-A tako je slatkoreciv kad s nekim razgovara, zar to ne znate. Podvaljak mu je vrlo vlazan i znojav, Bog ga blagoslovio.

Gospodin Kejzi se jos uvek borio sa svojim napadom kaslja i smeha. Stiven se smejao gledajuci i slusajuci gostionicara u licu i glasu svog oca.

Gospodin Dedalus stavi monokl na oko i zureci u njega rece mirno i prijazno:

-Zasto se ti smejes, ti stene jedno malo, a?"

Dz. Dz.