Dobila sam Zak Prevera, preko dvesto pesama u jednoj knjizi za dzina. Iako sam rekla da je necu citati, cinim to, tajno. Ovo su njegovi stihovi, spoznaja istih obavezuje me da ih recitujem nekome sto glasnije u sto kasnijim satima :)

Basta

Hiljade i hiljade godina

Ne bi bilo dovoljno

Da se opise

Kratki sekund vecnosti

U kome si me ti poljubila

U kome sam te ja poljubio

Jednoga zimskog praskozorja

U parku Monsuri u Parizu

U Parizu

Na zemlji

Na zemlji koja je zvezda.

Pariz nocu

Tri sibice upaljene jedna za drugom u noci
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oci
Poslednja da ti vidim usta
I citava tama noci da bih se setio svega toga
Stezuci te u zagrljaju.

Putovanje

I ja
kao slikari
imam svoje modele
Jednoga dana
zapravo juce
na platformi jednoga autobusa
posmatrao sam zene
koje su silazile
u Ulici Amsterdam
Odjednom kroz staklo autobusa
primetih jednu
koju nisam video kad je ulazila
Sedela je sama smesila se divno
u istom casu mi se dopala silno
ali tog istog trena
shvatih da je to moja zena
I bi mi milo.