http://en.wikipedia.org/wiki/Wild_Strawberries_(film)

Steve McCurry, Summer Reading

India, Steve McCurry

http://en.wikipedia.org/wiki/Manhattan_(film)

"Kao, sećao se, dugmad na majčinoj bluzi-ćilibarska, poluprozirna, zlatasta, prosto poželiš da ih uzmeš u usta i sisaš u očekivanju nekakve izvanredne slatkoće, i on ih je uzimao u usta i sisao, i svaki put bi se strašno razočarao, i svaki put bi zatim zaboravio na to razočaranje, čak ne da je zaboravljao, nego je odbijao da veruje sopstvenom pamćenju čim bi ih samo ponovo ugledao."
(A. i B. Strugacki, Piknik pored puta)

http://www.follmispirit.com/index.html

http://www.facebook.com/pages/Olivier-F%C3%B6llmi-Official/395671637169888?fref=ts

https://www.youtube.com/watch?v=8PttNhYVY3c

http://www.youtube.com/watch?v=JXOXns_gx8k

http://www.whitewolfpack.com/2013/03/australian-uranium-discovery-threatens.html

http://www.scribd.com/doc/112578778/ERNEST-HEMINGVEJ-Preko-Rijeke-i-u-Sumu

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Hunt_(2012_film)

Eugene Atget

Jazzed Out Oslo - 10 Days into Norwegian Jazz

http://en.wikipedia.org/wiki/Buena_Vista_Social_Club_(film)

http://www.youtube.com/watch?v=CEyOP_btnJ8

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Dr._Strangelove

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Piglet_Files

http://www.youtube.com/user/mattharding2718?feature=watch

http://en.wikipedia.org/wiki/The_English_Patient_(Seinfeld)

(unknown photographer)

But that's the idea; you make your own pie

Hengki Koentjoro

Frasier: Murder Most Maris

Ernest Hemingway - Luc Fournol

"Elem, ušao sam u tu kancelariju, opterećen svim onim razmišljanjima i zaključcima koji su već dugo potajno sazrevali u meni i osećao sam ih kako tinjaju i komešaju se iznutra, a hteo sam da sačuvam prisebnost, trezvenu usredsređenost, gotovo nepomičnu hladnokrvnost, a možete zamisliti da sam bio na ivici da prasnem u grohotan smeh kad sam pred sobom video sirotog gospodina beležnika Stampu, onako mrtvog ozbiljnog, koji nije ni slutio da ja možda nisam onakav kakav se njemu činim, a bio je ubeđen i da je on za mene isti onakav kako on samog sebe vidi svakog jutra kad vezuje usku crnu kravatu pred ogledalom, a okružuju ga sve same prisne stvari.
Da li vam je sada jasno? Došlo mi je da i njemu namignem, da mu onako prepredeno preporučim:"Obrati pažnju! Ispod Mire..." Došlo mi je, Gospode Bože, i da mu iznebuha isplazim jezik, da se iskreveljim, da mu tek onako, šale radi i bez zlih namera, za tren oka izmenim predstavu o meni koja mu se čini istinitom. Ali morao sam da ostanem ozbiljan, je l' tako? Ostao sam ozbiljan. Morao sam da obavim taj eksperiment.
-Dakle, gospodine beležniče, došao sam kod vas. Ali, izvinite, zašto ste vi utonuli ovde u tišinu?
-Kakvu tišinu? Zar ovde?
Stvarno, u tom trenutku u ulici Kročefiso vladao je pravi metež od ljudi i kola.
-Ne, ne mislim na ulicu, razume se. Ali ovde, među svim tim hartijama, gospodine beležniče, na prašnjavim policama ovih zastakljenih ormara. Zar ne čujete?
-A šta to?
-Pa ovo struganje? Aha, to vaš kanarinac struže kandžicama, izvinite, izvinite. Ima oštre kandžice, a struže po cinkanom dnu kaveza...
-Tačno. Pa šta s tim?
-Molim? Ništa. Zar vam ne ide na živce kad cink tako škripi, gospodine beležniče?
-Cink? Uopšte ne obraćam pažnju. I ne čujem tu škripu...
-Ali ipak, zamislite cink koji škripi, u beležnikovoj kancelariji, zato što kanarinac struže kandžicama po dnu kaveza... Kladim se da i ne peva, taj vaš kanarinac.
-Ne, gospodine, ne peva.
I gospodin beležnik je počeo nekako čudno da me gleda, pa sam procenio da je bolje da se manem kanarinca da ne bih upropastio svoj eksperiment, jer barem na početku, bilo je važno da ni senka sumnje ne padne na moju sposobnost rasuđivanja. I zapitao sam gospodina beležnika da li mu je poznata izvesna kuća, u ulici toj i toj, broj taj i taj, u vlasništvu izvesnog gospodina Vitanđela Moskarde, sina pokojnog Frančeska Antonija Moskarde...
-Pa zar to niste vi?
-Jeste, ja. Kanda sam to ja...
Šteta! A toliko mi se dopadalo da tu, u toj beležnikovoj kancelariji, usred svih tih požutelih spisa na starim prašnjavim policama, kao sa vekovnog odstojanja, pričam tako o izvesnoj kući u vlasništvu izvesnog Vitanđela Moskarde... Naročito zato što, iako sam se ja nalazio baš tu, u toj beležnikovoj kancelariji, i to kao stranka, ko zna kako je on, gospodin beležnik, gledao na svoju kancelariju, kakav miris je osećao u njoj, svakako drugačiji od onog koji sam ja osećao i uopšte, u svetu gospodina beležnika, ko zna gde se nalazila ta kuća o kojoj sam govorio glasom koji je dopirao izdaleka, a ja, ko zna kako sam čudno izgledao u očima gospodina beležnika...
Ah, kakvo zadovoljstvo nam pruža pripovest, gospodo draga! Ništa nije tako umirujuće kao pripovest. U životu se sve neprestano menja pred našim očima, ništa nije sigurno, muči nas strepnja da saznamo kako će se okončati neka zbivanja, kako će se utvrditi činjenice koje nam zadaju toliko muke i bola! A u pripovesti je sve već okončano, sve utvrđeno. Ma koliko da su događaji bolni i zbivanja tužna, evo ih ovde, zaokruženih, u pravilnom redosledu, na tridesetak, četrdesetak stranica knjige. To su određeni događaji i neće se nikada promeniti, ili se barem neće promeniti dok nekom zlonamernom kritičaru ne padne na um da iz obesti sruši tu idealnu građevinu, čiji su svi delovi bili tako čvrsto međusobno povezani, a vi ste uživali u tome što svaka posledica tako poslušno i savršeno logično proističe iz svog uzroka, a svaki događaj se odvija precizno i dosledno u svakoj svojoj pojedinosti, pa tako "vojvoda Gonzaga iz Mantove, koji se dana tog i tog, godine te i te..."
Da ne bih sve upropastio, bio sam prinuđen da se vratim u neizvesnu, nepostojanu i namrgođenu stvarnost gospodina beležnika Stampe.
-Jeste, ja sam -brže-bolje sam mu odvratio. -Kanda sam to ja, gospodine beležniče. A kada je reč o kući, to vama sigurno nije problem, zar ne? Da potvrdite da je moja, kao i sve ostalo što sam nasledio od svog oca, Antonija Moskarde. Tako je! I da je ta kuća trenutno neizdata, gospodine beležniče. Ta kuća je mala, znate... Ima pet-šest odaja i dve prostorije u suterenu - je l' se tako zove? -Baš lepo, u suterenu... dakle, u kući nema stanara, gospodine beležniče, te mogu njome da raspolažem po svom nahođenju. E sada, vi ćete...
Tada sam se primakao gospodinu beležniku i krajnje ozbiljno, tiho mu saopštio kakav dokument nameravam da sačinim, ali to sada još ne mogu da vam saopštim jer, kao što sam rekao:
-Ovo mora da ostane među nama, gospodine beležniče, neka to bude službena tajna, dok vam ja ne kažem drugačije. Jesmo li se razumeli?
Razumeli smo se. Ali gospodin beležnik me je upozorio da su mu za sačinjavanje tog dokumenta neophodni još neki spisi i podaci zbog kojih moram da odem u banku, kod Kvantorca. To me je iznerviralo, ali ipak sam ustao. Čim sam krenuo, spopala me je neodoljiva želja da zapitam gospodina beležnika:
"Kako hodam? Izvinite, umete li barem da mi kažete kako vam izgleda moj hod?"
Jedva sam se uzdržao. Ali kada sam otvarao zastakljena vrata na izlasku, nisam mogao da odolim, osvrnuo sam se i rekao, sa sažaljivim smeškom:
-Jeste, svojim korakom, hvala!
-Šta kažete? -zabezeknuto je upitao gospodin beležnik.
-Ništa, ništa, kažem da hodam svojim korakom, gospodine beležniče. Znate li da sam jednom video konja kako se smeje? Jeste, smejao se u hodu. Vi biste da zagledate konju u gubicu da vidite kako se smeje, pa da mi onda kažete da se taj smeh ne vidi. Ali ostavite se gubice! Konji se uopšte ne smeju gubicom! Znate li čime se konji smeju, gospodine beležniče? Zadnjicom. Uveravam vas, konj kad hoda, smeje se zadnjicom, jeste, ponekad, smeje se nečemu što vidi usput ili što mu padne na pamet. Ako hoćete da vidite kako se konj smeje, pogledajte mu stražnjicu i ostajte mi zdravo!
Jasno mi je da nije trebalo tako da mu govorim. Sve je meni jasno. Ali ako se prisetim svog tadašnjeg duševnog stanja, kada mi je svaki pogled koji bi mi ljudi uputili izgledao kao jezivo nasilje, jer sam pomišljao kako sve te oči uprte u mene grade neki moj lik koji nije onakav kakav ja poznajem, već sasvim drugačiji, a ja ne mogu ni da ga spoznam, ni da ga sprečim. Spopadala me je neodoljiva želja ne samo da govorim budalaštine, nego i da ih činim, da se kotrljam po ulicama, ili da klizim plesnim korakom, čas namigujući, a čas plazeći jezik i bekeljeći se. Ali umesto toga koračao sam ulicom, smrtno ozbiljan, Milina jedna, vidim da i vi koračate ulicom, smrtno ozbiljni."
(Luiđi Pirandelo, iz Jedan, nijedan i sto hiljada)

"Everything around me is evaporating. My whole life, my memories, my imagination and its contents, my personality – it’s all evaporating. I continuously feel that I was someone else, that I felt something else, that I thought something else. What I’m attending here is a show with another set. And the show I’m attending is myself." Fernando Pessoa

http://en.wikipedia.org/wiki/How_Do_You_Want_Me

Edward Gorey

http://www.edwardgoreyhouse.org/

ftp://76.23.52.7/AiDisk_a1/eBooks/G/Gorey,%20Edward/Gorey,%20Edward%20-%20The%20Doubtful%20Guest.pdf

http://www.scribd.com/doc/50536770/The-Epiplectic-Bicycle

http://childrensbooks.tumblr.com/post/12283901411/iconoclassic-edward-gorey-the-shrinking-of

http://www.youtube.com/watch?v=0Mim9dZM5-M
http://www.youtube.com/watch?v=IsI732ghhcI
http://www.youtube.com/watch?v=6qn9H8RWnwk

http://www.visitaarhus.com/ln-int/denmark/tourist-in-aarhus

Ece Ali

Alex Noriega

Henri Cartier-Bresson Just Plain Love (2001)

http://en.wikipedia.org/wiki/Chungking_Express

http://www.youtube.com/watch?v=p8Jzds74BOM
http://www.youtube.com/watch?v=nmqWhKB1620

William Claxton

Jimmy Marz

Portrait of Eugene Atget, Berenice Abbott

http://stevemccurry.wordpress.com/2013/01/02/two-by-two-2/

http://en.wikipedia.org/wiki/Otvorena_vrata

NEED YOUR LOVE SO BAD by VLATKO STEFANOVSKI TRIO

Mali neboder i ribica zvana Hemingvej

Andrei Osokin

Impressionists by the Sea

http://static.royalacademy.org.uk/files/imps-by-the-sea-133.pdf

Podjednako je podesno da se jedna vrsta zatočeništva predstavi nekom drugom, kao i da se bilo šta što stvarno postoji predstavi nečim što ne postoji. (Danijel Defo)

http://en.wikipedia.org/wiki/Midsomer_Murders

Moram to ponizno priznati, dragi zemljače, oduvek sam pucao od taštine. Ja pa ja, bio je refren mog cenjenog života, i on se čuo u svemu što sam govorio. Nikad nisam mogao da govorim a da se ne hvalim, naročito ako sam to činio sa upadljivom nenametljivošću koja mi je bila svojstvena. U životu sam, istina, uvek bio slobodan i moćan. Naprosto, osećao sam se slobodnim u odnosu na svakog iz odličnog razloga što sam mislio da mi niko nije ravan. Oduvek sam smatrao da sam pametniji od svih, to sam već rekao, ali i osetljiviji i veštiji, bio sam sjajan strelac, nenadmašan vozač, najbolji ljubavnik. Čak i u oblastima u kojima sam lako mogao da se uverim u svoju inferiornost, kao u tenisu na primer, gde sam bio tek pristojan partner, bilo mi je teško da verujem da ne bih nadmašio prvoplasirane, da sam samo imao vremena da vežbam. U sebi sam video samo svoju nadmoć, i to je bio razlog moje dobronamernosti i vedrine. Kad sam se bavio drugima, bilo je to iz čiste nadmenosti, sasvim slobodno, i zasluga je bila isključivo moja: peo sam se za jedan stepen u ljubavi koju sam osećao prema sebi.

Živeo sam dakle od danas do sutra bez ikakvog kontinuiteta osim onog ja-ja-ja. Od danas do sutra žene, od danas do sutra vrlina ili porok, od danas do sutra, kao psi, ali svakog dana, čvrst na braniku, stajao sam ja. Išao sam tako po površini života, u rečima na neki način, nikad u stvarnosti. Sve te jedva pročitane knjige, ti jedva voljeni prijatelji, ti jedva upoznati gradovi, te jedva obgrljene žene! Sve sam činio iz dosade, ili rasejanosti. Bića su išla za mnom, htela da se zakače, ali nije bilo ničeg, i to je bila nesreća. Njihova nesreća. Jer, ja sam zaboravljao. Jedino sam se sećao sebe.

Nije moje srce tvrdo, daleko od toga, začas se raznežim, a i lak sam na suzama. Samo što se moji zanosi uvek okreću ka meni, a moje nežnosti vežu za mene.
(A. Kami, Pad)

http://en.wikipedia.org/wiki/The_New_Statesman

Sergei Ilnitsky

"Ajnštajn se može prepevati"

(Razgovor s pesnikom Brankom Miljkovicem povodom njegove dve najnovije knjige pesama: Poreklo nade i Vatra i nista)

-Ko je nas najveci savremeni pesnik?
-Nesumnjivo Vasko Popa.

-Postoji li za vas poetska formula sveta? Ako postoji recite je.
-Sve istinske formule sveta su poetske. Cesto buljim u Ajnstajnove formule i verujem da se i one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: "Covekov put vodi kroz sumu simbola." Moja formula: "Reci su moci okvir sveta. Sve sto se desava, desava se na podrucju jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama."

-Ima li pesnika koji pise onako kako biste vi zeleli da pisete?
-Ne. Treba sve drukcije i ponovo reci. Poeziju treba procistiti. Nema pesnika koga ne bih ispravio. Ono sto mi kod najveceg broja pesnika smeta jeste nedovoljna sazetost. Vaska Popu, pored ostalog, cenim upravo zbog te sazetosti. Samo ono sto je sazeto, ne moze se ponovo opevati.

-Da li je poezija "neprekidna svezina sveta"?
-Usvajam valerijevsku definiciju: "Poezija je patetika uma."

-Filosofija delegirana u poeziju, je li nuzna, funkcionalna?
-Savremena refleksivna poezija pretpostavlja misao oslobodjenu racionalistickih ekssplikacija, misao u odsustvu razuma, cistu i slobodnu misao. Posle nadrealista, misao je istinski zapevala.

-Kakve su vase veze sa nadrealizmom?
-Rodbinske. Sebe smatram unukom nadrealista. Pokusavam da u svom pesnickom postupku izmirim simbolicku i nadrealisticku poetiku.

-Da li po vasem misljenju literatura ide ispred kulture?
-S obzirom da smo, ranije kao i danas, imali literarnih ostvarenja ciju punu vaznost ne shvatamo, kojima nismo dorasli, ja bih rekao da je kod nas literatura jos uvek iznad opsteg kulturnog nivoa. Medjutim, po pravilu, kultura bi trebalo da prethodi literaturi, kao visi oblik njene materijalne baze.

-Vi u svojoj prvoj knjizi ("Uzalud je budim", 1957) imate stih koji, ako se tacno secam, glasi: "Sve sto imamo to su nase reci." Ako biste morali da budete lisenbi svih reci sem jedne, koju biste rec odabrali?
-Odabra bih jednu prejaku rec, kadru da iz sebe ponovo stvori citav recnik.

-Koja je to rec?
-Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je poklon za nebo.

- Znaci "Tako reci jedna drugu izmisljaju", koko to vi kazete u pesmi "Kritika metafora" (zbirka "Poreklo nade")
-Da, upravo je tako.

-Moze li se na nasem jeziku ispevati velika poezija?
-Na svakom se jeziku moze pisati velika poezija. Ne postoje veliki i mali narodi, ne postoje veliki i mali jezici. Postoje veliki i mali poesnici.

-Koje dve pesme u nasoj ranijoj poeziji smatrate najlepsim?
-Santa Maria della Salute Laze Kostica i Mozda spava Vladislava Petkovica Disa.

-Moze li poezija pomoci...?
-Poezija ne pomaze, poezija miri.

-Sta vas je, koji momenat iz zivota okrenuo ka poeziji?
-Rano osecanje nemoci pred svetom nagnalo me je u poeziju. Covek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: ili da oseti svoju nistavnost ili da se divi. Divljanje nas izjednacuje sa onim cemu se divimo. Poeziju sam poceo da pisem iz straha.

-Sta vas je navelo da knjizi date naslov "Vatra i nista"?
-Mudra uspomena na mracnog pesnika iz Efesa. Zasnivajuci poeziju na heraklitovski shvacenom ontosu, pokusao sam da izbegnem eleacanski apsurdnu zamrznutost koja se, recimo, javlja u mojim "Tragicnim sonetima".

-U kom okviru ste pokusali da otelotvorite heraklitovsko shvatanje pevanja i misljenja?
-U okviru klasicnog mita o vatri i ptici: Zar-ptici.

-Koji ciklus iz svoje posledje knjige "Vatra i nista" smatrate najboljim?
-Ne samo ja, vec i drugi drze da je najuspeliji Utva zlatokrila. U tom ciklusu su ocigledna moja nastojanja da izgradim poeziju na nacionalnim simbolima.

-U cemu je bila snaga tih simbola?
-Njihova snaga bila bi u tome da odraze jedno procisceno narodno iskustvo i da svojom sugestivnoscu sudbinski preurede narodnu uobrazilju. Vlastiti sistem simbola moze se izgraditi samo na vlastitoj nacionalnoj masti. Ukoliko se to ne uradi, nikada se necemo moci osloboditi tutorstva helensko-rimske, romanske simbolike koja ne odgovara dublje paganskoj osnovi naseg senzibiliteta.

-U knjizi "Poreklo nade" imate ciklus pesama koji se zove "Kritika poezije". Neuobicajeno, zar ne?-U tom ciklusu pokusao sam da pravim poeziju od njenih nedostataka.

-Sta spremate u ovom trenutku?
-Sa Misom Nikolicem prevodim stihove Mandelstama i Hlebnjikova. Pored toga, pripremam bibliofilsko izdanje svojih stihova s ilustracijama R.Stevica Rasa.

-Mislite li da ce covekov prodor u kosmos naci odjeka u poeziji? I zasto ga vec nije nasao?
-Verovatno. Samo, pesnici su jos uvek pod uticajem tragicnog Ikarovog leta.

-Kakvo ste detinjstvo imali?
-Tuzno, ratno...

-Kada ste se najvise uplasili?
-Samo jednom, kad mi se ucinilo da vise necu napisati ni jednu pesmu.

-Sad jedno savremeno pitanje, ali izvan umetnosti: idete li na fudbalske utakmice?
-Ne.

-Da li ste nesto zaboravili u zivotu?
-ZAboravio sam mnogo toga. Pisem pesme da bih se setio sta sam sve to imao.

-Da li biste voleli da ponovo ucite da hodate i govorite?
-Uvek se nanovo ucim uspravnom hodu i govoru.

-Sta vas nervira u zivotu?
-Sporost.

-Ka bi na vama izvrsili takozvano biolosko smrzavanje i probudili vas kroz dvadeset godina, sta biste ucinili u tom trenutku?
-Trazio bih da me ponovo zamrznu!

-Vasa omiljena poslovica?
-"Praznu glavu vetar nosi."

-Sta mislite o vremenu-sudiji?
-Vreme je lazno, ali sud njegov je istinit.

-Da li biste hteli jos nesto da nam kazete o svojoj poeziji?
-Mogao bih da kazem jos mnogo stosta, ali mislima da to nije potrebno. Svako objasnjenje je uslovno i nije jedino. Ono sto je pesnik zeleo reci u pesmi, ni priblizno ne iscrpljuje njen smisao. Svaki bi pesnik mogao da kaze za sebe: Ko sam ja da govorim o svojoj poeziji.

-Zasto ste svoju knjigu "Vatra i nista" posvetili kriticaru Petru Dzadzicu?
-Za svaki slucaj...

-Kazite jedan svoj stih...
-"Hoce li sloboda umeti da peva kao sto su suznji pevali o njoj."

-Koja je umetnost, za vas, najveca?
-Igra na trapezu.

-Sta mislite o buducnosti poezije?
-Sve sto je ljudsko ima svoju buducnost. Buducnost poezije je buducnost coveka. O propasti poezije govore oni koji se plase progresa.
http://alas.matf.bg.ac.rs/~mm03007/BrankoMiljkovic.html#_Toc479683279

"Most sweets were four ounces a penny, and there was even some stuff called Paradise Mixture, mostly broken sweets from other bottles, which was six. Then there were Farthing Everlastings, which were a yard long and couldn't be finished inside half an hour. Sugar mice and sugar pigs were eight a penny, and so were liquorice pistols, popcorn was a halfpenny for a large bag, and a prize packet which contained several different kinds of sweets, a gold ring, and sometimes a whistle, was a penny. You don't see prize packets nowadays. A whole lot of the kinds of sweets we had in those days have gone out.There was a kind of flat white sweet with mottoes printed on them, and also a kind of sticky pink stuff in an oval matchwood box with a tiny tin spoon to eat it with, which cost a halfpenny. Both of those have disappeared. So have Caraway Comfits, and so have chocolate pipes and sugar matches, and even Hundreds and Thousands you hardly ever see. Hundreds and Thousands were a great standby when you'd only a farthing. And what about Penny Monsters? Does one ever see a Penny Monster nowadays? It was a huge bottle, holding more than a quart of fizzy lemonade, all for a penny."
G. Orwell, Coming Up for Air

http://en.wikipedia.org/wiki/Sleuth_(1972_film)

http://www.flickr.com/photos/autanex/2376754243/in/photostream/
http://www.flickr.com/photos/autanex/2379722956/in/photostream/

http://www.youtube.com/course?list=EC73A886F2DD959FF1&feature=plcp

http://en.wikipedia.org/wiki/Spring,_Summer,_Fall,_Winter..._and_Spring

http://www.newscientist.com/blogs/shortsharpscience/2012/11/supermans-home-star-system.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Hudson_Hawk

Izis Bidermanas

http://www.yanidel.net/
http://www.facebook.com/YanidelPhotography
http://blog.yanidel.com/

utrka kapljica kiše na staklu i trčeća stabla i predeli svuda oko nas (najviše volim kada se kap približava drugoj i iscekivanje dok se ne slije u nju)

http://www.youtube.com/watch?v=4lWmvfcefAE

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=10151297017821323&set=a.10150338151436323.391595.10513336322&type=1

http://en.wikipedia.org/wiki/Groundhog_Day_(film)

http://en.wikipedia.org/wiki/Decalogue_III

http://en.wikipedia.org/wiki/Three_Colors:_White

Fantasy (Kunio Kato, 2003) from the open coloring on Vimeo.

The Diary of Tortov Roddle - 05.The Melancholy Rain

http://www.youtube.com/watch?v=i7F6cM_TMjI

Steve McCurry