Saturday, October 27, 2012
Tuesday, October 23, 2012
Saturday, October 20, 2012
Thursday, October 18, 2012
Wednesday, October 17, 2012
Saturday, October 13, 2012
Monday, October 8, 2012
Sunday, October 7, 2012
Friday, October 5, 2012
Dok lutam predelima svog sklopljenog oka
gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen
ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči
pošao sam negde a udaljavam se
o vodo
Ti si glas ptice posle ponoći vremena
anđeo s dvostrukim licem i potaja
daleko iza svetlosti daleko iza časova
kada je smrt velika maska sunca
Izmenih se pevajući kasnim te reko
u noći zasađenoj najlepšim baštama
duh mi valovlju sličan al istrošen na bizarne
cvetove
što cvetaju u našem oskudnom znanju
Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći
veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ
u sluhu kad mi prostore pomešaš
reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš
Možda bi trebalo da pevam tako
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest
smeštena između sunca i meseca
(Branko Miljković, Nizvodno)
On poznaje sve puteve i vetrove,
vetrove i njihove vrtove,
vrtove u kojima rastu reči
i puteve od reči do nade.
Odnese ga put niz svet,
odnese ga đavo među reči,
da se udvara svojoj vlastitoj senci,
da peva u lažnom vrtu:
trice i kučinu svoje čarobne mesečine,
pseću ružu i svoju gadljivost,
da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka,
da vrati noć u ime nežnosti.
(Branko Miljković, Pesnik)
gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen
ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči
pošao sam negde a udaljavam se
o vodo
Ti si glas ptice posle ponoći vremena
anđeo s dvostrukim licem i potaja
daleko iza svetlosti daleko iza časova
kada je smrt velika maska sunca
Izmenih se pevajući kasnim te reko
u noći zasađenoj najlepšim baštama
duh mi valovlju sličan al istrošen na bizarne
cvetove
što cvetaju u našem oskudnom znanju
Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći
veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ
u sluhu kad mi prostore pomešaš
reko sa srcem od vetra kada mi sve nade zbuniš
Možda bi trebalo da pevam tako
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
vodu
ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest
smeštena između sunca i meseca
(Branko Miljković, Nizvodno)
On poznaje sve puteve i vetrove,
vetrove i njihove vrtove,
vrtove u kojima rastu reči
i puteve od reči do nade.
Odnese ga put niz svet,
odnese ga đavo među reči,
da se udvara svojoj vlastitoj senci,
da peva u lažnom vrtu:
trice i kučinu svoje čarobne mesečine,
pseću ružu i svoju gadljivost,
da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka,
da vrati noć u ime nežnosti.
(Branko Miljković, Pesnik)
Thursday, October 4, 2012
Od kakvih je bubnjeva sazdana tišina ove sobe!
Zidovi su u Andaluziji...
Raskalašni plesovi u nepomičnom blesku svetlosti...
Čitav se prostor najednom zaustavlja...
Zaustavlja, klizi, razmotava...
I u jednom uglu tavanice, visoko negde iznad nje,
Bele ruke otvaraju tajne prozore
I buketi ljubičica padaju
Jer se napolju prolećna noć prostire
Povrh mog bića sklopljenih očiju...
(F. Pessoa)
Wednesday, October 3, 2012
Subscribe to:
Posts (Atom)