Pamticu zagrljaj na stanici. To je pravi brat.
Monday, September 29, 2008
grad
Cetiri vecernja izlaska u sest dana. Mini maraton. Vratili smo se kuci malo pre 5, cucala sam pored frizidera i jela rusku salatu. Mozak nikad ne spava: roj/jato/krdo misli (istih i novih). Sanjala sam osobu koju nikada nisam videla. Menjao je boju ociju. Zelene su se pretvorile u plave oci koje su postajale smedje.
Thursday, September 25, 2008
J.
Proglasen je dizajnerom cipsa iako su u pitanju microchips. Proveravamo sve zanimljivosti u gradu. Govori najlepse "mnogo svidja", nikad ne skida osmeh sa lica. I licimo i ne licimo. Zivimo kao na razlicitim planetama. Without love, breath is just a clock ticking, culi smo. Svi utisci na n-ti stepen. Veseleci se.
Sunday, September 21, 2008
kao oduvek izgubljen pa pronadjen brat
Brat. Zivi daleko, ne znam ni koliko mu je godina, videla sam ga jednom, kao dete. Do danas nisam ni mislila o njemu, a sada, odjednom, opet postoji i jos ga dozivljavam jako bliskim i radujem mu se kao sto bih se radovala dolasku moje najrodjenije sestre. Jedva cekam jutro, da ga vidim.
Saturday, September 20, 2008
mrzeci ljubav
Vezati se za nekog, biti zaljubljen, gajiti osecanja, biti stalo do nekog, voleti. Po meni su sinonimi. Prezrela sam ih sve. Ne nepromisljeno ili u afektu.
Thursday, September 18, 2008
mom is here
Donela mi je 2 prelepe haljine. Kaze: "Odmah sam zamisljala kako ce moje majmunce u tome da izgleda" :) Nadam se da je u njih umotala i poneki zrak mediteranskog Sunca. Mila mi rece: "Sto ti je dobra mama! U zdravlje da ih nosis i momka da si nadjes" :) Idealan trenutak za Takitov americki smeh. Gigigigigi
Wednesday, September 17, 2008
zimovito
Smrzoh se vani. Oseca se miris zime u vazduhu. Ali. 57 g cokolade i srecna sam. Imam sest dana da nastrebam propusteno i izadjem na ispit. Sarmantno se nasmejah knjizi i ona meni.
ponovo mali am sati
Prosle noci prespavala kod drugarice. Razgovor do prvih polazaka gradskih autobusa. A onda san.
Tuesday, September 16, 2008
S.
E, prvi ponedeljak posle puno preskocenih. Nova sezona. Kisica svako toliko dodje ponedeljkom, a sinoc je navratila sa tek nekoliko kapi, slucajno ili namerno. Ja mislim da je namerno; da podseti. Kasnimo sat vremena, kao nismo uzbudjene. Muzika se cuje iznutra. A onda sledi filmska scena: kako se vrata otvaraju tako te postepeno savladava talas toplog vazduha i jos toplijeg, gotovo egzoticnog zvuka, krajnje ugodno bezobrazan i drzak napad na sva cula. Zakoracis i postajes deo necega. Svega par sekundi kasnije, atmosfera likuje potpunim uspehom; uvukla ti se u um, gospodari mislima, dozvala je secanja i osecanja. Novo vidjenje starog mesta. Stare pesme bude stare i nove emocije. Lica su nova, a tek poneko poznato. Cudno je, opet tu, secanja starih ponedeljaka, radovanja novim zajednickim izlascima. Da, stari muzicari. Sve je staro i novo, sve je proslost a i sadasnji trenutak je... Poslali su nam tekile, u kombinaciji sa vodka borovnicom osetih, u Saloonu nikad toplije :) Znaci, vrucina (lepa). Guzva (prijatna). Muzika. Pauza. Nastavak. Polumrak. Pogledi. Polupogledi. Dim u ocima. Kraci izlazak ispred. Pa ukrug. Uvek sam govorila da "Noc bez sna" pogodi ljude i eto, ponavlja se isto, a ja kazem: "Najzad je i meni dobila pravi smisao". Iscekujemo pocetak svake sledece pesme, a onda mozak zgrabi prve note i trci (hmmm, trceci) kroz misli: koja je pesma, koja je pesma? Makedo i Apokalipso Darka Rundeka volim(o). Treba sve to cuti da bih bila shvacena (muzicari bi bili jako sretni da me cuju). Nije do teksta, nije do melodije, do svega je. Upucene su mi dve reci od pogresne osobe. Bas one dve reci, koje su me radovale zadnjih dva meseca.
Babe-Noc bez sna
Nocas nisi pored mene, kako zivot mracnom stranom moze da krene.
Nasa ljubav gubi smisao, samo nemir i u glavi caruje misao.
Da li spavas il' si budna, ova noc je tako cudna i nestvarna.
Strah od tuge i samoce, mozak nece ali moje srce te hoce.
I tableta za smirenje puna saka,da l' je doza dovoljno jaka.
A ti spavas, il' si budna, ova noc je tako cudna i nestvarna
Ova je noc bez sna, a pakla cigareta prazna je, prazne su ulice.
Ispijen sam do dna i iz pocetka mora pocinje, padam sa stolice.
Ti si me zavela, bio sam srecan pre tebe ja
Dok me nisi, dok me nisi, dok me nisi, nisi aaaaaa
Do ludila dovela kako da sacuvam zivot taj.
Strah od tuge i samoce, mozak nece ali moje srce te hoce.
I tableta za smirenje puna saka,da l' je doza dovoljno jaka.
A ti spavas, il' si budna, ova noc je tako cudna i nestvarnaOva noc je bez sna, a pakla cigareta prazna je, prazne su ulice.
Ispijen sam do dna i iz pocetka mora pocinje, padam sa stolice.
Sada si najlepsa a vise nisi moja,
Nisi moja, vise moja, nisi vise moja
Ja nisam nikada voleo noc bez boja
Tvoje kose, tvoga lica, ociju i usana.
Sada si najlepsa a vise nisi moja.
Piloti-Kada sanjamo
Zatvori oci
Ja ne znam da li cu moci
Da sanjam ovaj put
Sanjamo boje
Nije vazno dal' su moje ili tvoje
Ljubis me na ulici
Uvek dodjes mi
Zatvoris oci i sanjamo
Samo jos jednom
Neka bude jos jednom
Poljubi me na ulici
Neko kuca na vrata
Zasto otvaras strancu
Sa osmehom na usnama
Ne znam da li je gotovo
Al' da li pamtis ono sto sam rekao
Svet je lep kada sanjamo
Kada sanjamo
Hajde zajedno da sanjamo
Da sanjamo
Sunday, September 14, 2008
odlazak na spavanje u 1:45 am
Ipak treba uvek biti iskren. Nije isplativo, priznajem. Nekad ti se nece vratiti ni jednim jedinim istinitim odgovorom. Povredjivanje. Nekad ce te smatrati budalom zbog toga ili ce napraviti da tako izgledas. Ali dobro. Ako ne izgovoris laz, siguran si da nikog nisi ugrozio, ne moras da je grcevito pamtis, ne moras paziti da ne budes uhvacen. A onda si slobodan, ta ti sloboda struji kroz vene i arterije, srce odgovara afrikanskim domorodackim plesom pa posle mozes mirno na spavanje. Sloboda. Mogu da je osetim.
Friday, September 12, 2008
Tuesday, September 9, 2008
Monday, September 8, 2008
Mickey and Sylvia
pevaju 1957. Love Is Strange
(Mickey:)
Sylvia...
(Sylvia:)
Yes, Mickey?
Yes, Mickey?
(Mickey:)
How do you call your loverboy?
How do you call your loverboy?
(Sylvia:)
Come 'ere loverboy!!
Come 'ere loverboy!!
(Mickey:)
And if he doesn't answer?
And if he doesn't answer?
(Sylvia:)
Ohh loverboy!
Ohh loverboy!
(Mickey:)
And if he still doesn't answer?
And if he still doesn't answer?
(Sylvia:)
I simple say
Baby,
Oohh baby
My sweet baby
You're the one
I simple say
Baby,
Oohh baby
My sweet baby
You're the one
Sunday, September 7, 2008
bez naslova
Danas procitala u jednoj knjizi kako je neko ljubazno pomilovao nekog dusevnim i telesnim rukama. To zvuci lepo...
Friday, September 5, 2008
preko puta stola
Prisustvujem stvaranju savrsenih rupica na obrazima dok izgovara reci. A govori o skakanju u ponor.
Wednesday, September 3, 2008
Tuesday, September 2, 2008
46 km
Taj Mali grad krije dve moje drugarice tako da mi je bio drag i pre nego sto sam ga ugledala. Pogresno izabran autobus ne mora biti greska, znam da nabrojim sela koja nas odvajaju. Jedan docek tacno u podne (mozda tacno po mom netacnom satu) i crte lica pisu: dobrodosla. Kako je malo coveku potrebno da bi bio srecan! U jednom danu bila sam turista, gost, prijatelj, neko ko zeli da razveseli i bude obradovan, da utesi i da bude ohrabren. Mila kaze da je plisana igracka meda, ja tvrdim da je lav i istina je nebitna, odzvanjanje smeha je bitno. Vece je donelo pune ulice, jedan od trenutaka kada guzva ne svadja nego spaja ljude. Vatromet je izgledao lepo, ali je zvucao neprijatno. Manifestacija je pocela! Jedite, slusajte muziku, citajte knjige, kupujte jestiva srca sa ogledalcetom (jer su ona vise od toga), vicu prodavaci (i njihovi standovi) i zabavljaci. Jedan razgovor o umetnosti, nekoliko monologa. Vise puta predjen put do stanice i natrag. Filozofski smo se zapitali zasto je mnostvo pogacica zavrsilo na smecu (ja mislim da nisu zadovoljile estete). Znam razliku izmedju termina i pojma. Autobus u 3:05 am vozi uspavane ljude oko mene. Stize u Veliki grad brze nego sto su misli sabrale reci, slike i zvukove. Sta sa njima? Do you want to save the changes? Da, da, jako rado. Fotografijama bi nedostajala dimenzija ljubavi.
Subscribe to:
Posts (Atom)